1. Стање архивске грађе општинских судова у Златиборском округу, Историјска баштина бр. 10, Ужице 2000, 15–17;
2. Заштита архивске грађе друштвено-политичких организација Златиборског округа, Историјска баштина број 11/12, Ужице 2002/2003, 5–13;
3. Ужичани за углед, трибина Историјског архива, одржана октобра 2004. године, Историјска баштина бр. 14, Ужице 2005, 201–216;
4. Искуства Историјског архива Ужице у поступку приватизације и стечаја привредних субјеката, Историјска баштина број 16, Ужице 2007, 239-254;
5. Стечај као начин престанка ствараоца и искуства Историјског архива приликом преузимања документације, Архивска пракса број 10, Тузла 2007, 113-121;
6. Шездесет година рада Историјског архива у Ужицу, Историјска баштина број 17, Ужице 2008, 9-13;
7. Неки проблеми уочени у пракси праћења регистатура органа управе у Историјском архиву Ужице, Зборник радова, Марибор 2008, 363-374;
8. Заштита техничке документације у транзицији, Архивска пракса број 11, Тузла 2008, 81-90;
9. Нова зграда Историјског архива у Ужицу, Архивски гласник број 1, Београд 2007, 21;
10. Неки сегменти финансирања архивске делатности кроз праксу Архива Ужице, Архивски гласник број 2, Београд 2008, 19;
11. Грађевинске и функционалне карактеристике нове зграде Историјског архива Ужице, Зборник радова, Марибор 2009, 357-368;
12. Свечано отварање нове зграде Историјског архива у Ужицу, Архивски гласник 7-8, Београд 2009;
13. Приватизација друштвених и државних предузећа, раскид уговора о купопродаји и последице по архивску грађу, Зборник радова, Марибор 2010.

Email: Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

Жељко МАРКОВИЋ

дипломирани правник – архивиста

Објавио је и збирку песама На трагу, а поезију је објављивао и у Свитку, Вестима и Ужичкој недељи.

Библиграфија:

Књиге и брошуре:
1. На трагу, Ужице 1995, збирка поезије;
2. Цар&градски мементо, Ужице 2008. (Ужички трг 1958-2008)

Чланци и прилози у стручним часописима и зборницима:
1. Гладно срце Дијаниних свештеника, Пожешки годишњак бр. 3, Пожега 2002, 321–323; (приказ стваралаштва Драгана Јовићевића)
2. Зашто је свака власт „лоша“, Људска права, билтен правника Златиборског округа, број 2, Ужице 2002, 11.
3. Стање архивске грађе и регистратурског материјала друштвених предузећа у поступку својинске трансформације, Историјска баштина број 11/12, Ужице 2002/2003, 15–18;
4. Заштита архивске грађе у регистратурама – осврт на стање у златиборском округу, Историјска баштина број 14, Ужице 2004, 169–174;
5. Приказ књиге „Одузета имовина“ (1945–1960) – катастарска општина Бајина Башта, Историјска баштина број 15, Ужице 2006, 207–236.
6. Момчило Вуковић Бирчанин – Мумија, Историјска баштина број 16, Ужице 2007,316-321.
7. Стручни профил радника службе за заштиту архивске грађе ван архива у Републици Србији, Историјска баштина број 17, Ужице 2008, 191-211.

Изложбе:
Спомен на трг 1958-2008, изложба и каталог, Ужице 2008.

Email: Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

Чланци и прилози у стручним часописима и зборницима:
1. Грађа – из архивског фонда: Срески комитет СКС среза моравичког – Ивањица 1944–1955, Историјска баштина бр. 7, Ужице 1993, 7– 36;
2. Збирка плаката Историјског архива до 1941. године, (коаутор: Александар Савић), Историјска баштина бр. 10, Ужице 2000, 29–48;
3. Удружење занатлија вароши и среза ужичког – Титово Ужице 1840 – 1950, Ужички зборник бр. 28, Ужице, 453 – 471;
4. Плакати Општине пожешке и околине од друге половине XIX века до 1941. (Из Збирке плаката Историјског архива Ужице), Пожешки годишњак бр. 2, Пожега 2002, 335 – 342;     
5. Збирка плаката 1854–1940, аналитички инвентар, Историјска баштина број 11/12, Ужице 2002/2003, 47–68;
6. Срески комитет савеза комуниста Србије среза пожешког – Пожега 1944–45, Пожешки годишњак број 3, Пожега 2003, 220–231;
7. Удружење занатлија среза пожешког – Пожега (1840–1950), Пожешки годишњак број 4, Пожега 2004, 283–297;
8. Учитељска школа у Ужицу, трагом архивских докумената 1925–1972, каталог изложбе, Ужице 2005.
9. Еснафско уређење ужичких занатлија и трговаца из 1847. године, Ужички зборник број 30, Ужице 2006, 55–70.
10. Научно-информативна средства о архивској грађи Историјског архива у Ужицу, Историјска баштина број 17, Ужице 2008, 179-190.
11. Потреба новелирања научно – информативних средстава за архивску грађу, Архивска пракса број 11, Тузла 2008, 221- 230.
12. Изложбе Историјског архива у Ужицу, Архивски гласник број 4, Београд 2008, 14.

Изложбе
1. Изложба плаката Историјског архива у Титовом Ужицу, Титово Ужице 1987, (коаутор: Петра Ћурчић);
2. Занатство у ужичком крају половином XIX до XX века, Титово Ужице 1988;
3. Гимназија „Миодраг Миловановић Луне“ у Титовом Ужицу 1839 – 1989, Титово Ужице 1989, коаутори: Љубица Мацура, Радивоје Папић и Мара Алексић.
4. „Плакат као извор за историју Пожеге и околине“ и каталог, Пожега 2002; (коаутор Александар Савић);
5. „Плакат као извор за историју Ариља и околине“ и каталог Ужице 2002; (коаутор Александар Савић);
7. 55 година Историјског архива Ужице, Ужице 2003.
8. Учитељска школа у Ужицу, трагом архивских докумената 1925–1972, Ужице 2005. (коаутор Зорица Џаковић).

1. Приказ збирке Varia, Историјска баштина бр. 10, Ужице 2000, 49 – 53;
2. Начелство среза црногорског – Косјерић (1837 – 1918), Пожешки годишњак бр. 2, Пожега 2002, 333–335 – приказ фoнда;
3. Начелство среза рачанског – Бајина Башта (1836–1918), аналитички инвентар, Историјска баштина број 11/12, Ужице 2002–2003, 31–34;
4. Приказ изложби Историјског архива у Ужицу 2002. године, Историјска баштина број 11/12, Ужице 2002–2003, 119–122;
5. Општина каранска Каран (1839–1918), Пожешки годишњак број 4, Пожега 2004, 299–305;
6. Архивски фонд Каранске земљорадничке задруге у Историјском архиву у Ужицу (1902–1911), попис грађе, Историјска баштина број 14, Ужице 2005, 163–168;
7. Културно-пропагандна делатност Архива 2003–2004, Историјска баштина број 14, Ужице 2005, 197–200;
8. Летопис ИАУ за 2005. годину, Историјска баштина број 15, Ужице 2006, 253–257;
9. Памтивек (коауторски), Историјска баштина број 15, Ужице 2006, 259–263.
10. Летопис Историјског архива у Ужицу за 2006, Историјска баштина број 16, Ужице 2007,335-339.
11. Архивски фондови органа управе од 1944. до 1977. године у примени Закона о пријављивању и евидентирању одузете имовине, Архивска пракса број 10, Тузла 2007, 328-331.
12. Летопис Историјског архвиа у Ужицу за 2007, Историјска баштина број 17, Ужице 2008, 263-269.
13. Коментар текста статута Архивистичког друштва Србије, Архивски гласник број 3, Београд 2008, 3.

Миле ЧАРАПИЋ дипломирани историчар – архивски саветник Рођен је 1960. године у Прибоју, где је завршио основну школу и гимназију. Студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду. Запослен у Архиву од 1987. године у Служби обрада и сређивање. Звање вишег архивисте стекао је 2000. године. Бави се истраживањем историје ужичког краја XIX и XX века, као и прикупљањем и обрадом мемоарске грађе. Своје стручне радове објављивао је у Ужичком зборнику, Историјској баштини, Међају, Пожешком годишњаку, едицији Testudo – Прибој и листу Вести. Члан је Редакције Историјске баштине Библиографија Књиге и брошуре: 1. Коло јахача Кнез „Михаило за округ ужички“ 1895–1941, Ужице 2004. 2. Ужичка Клисура 1920–1945, Ужице 2006. (коаутор Д. Богдановић) 3. Соколство у ужичком крају и рашкој области 1911-1941, (у рукопису)

Број телефона: Email: Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

Чланци и прилози у стручним часописима и зборницима:
1. Лични фонд Косте Д. Деспотовића (1932 – 1941), Ужице, Историјска баштина бр. 7, Ужице 1993, 47 – 54.
2. Специјална сточарско – воћарска школа у Севојну (1931 – 1950), Историјска баштина 8/9, Ужице 1994/95, 81 – 96.
3. Соколска жупа Ужице 1922 – 1941, Историјска баштина бр. 10, Ужице 2000, 9 – 14.
4. Мемоарска грађа Историјског архива у Ужицу о устанку у ужичком крају у јесен ратне 1941. године, Ужички крај у јесен ратне 1941. године, Ужице 1996, 187 – 197.
5. Породица Јокановић у Ужицу 1930 – 1940, Ужички зборник 23, Ужице 1994, 272 – 290.
6. Соколски дом у Ужицу 1931 – 1941, Ужички зборник 26/26, Ужице 1996/97, 217 – 234.
7. Соколско друштво у Прибоју 1912 – 1941, Прибој 1999, 1 – 29.
8. Соколско друштво у Рудом 1931 – 1941, Рудо 2000, 1 – 52.
9. Биоскопски и филмски репертоар у Ужицу 1907 – 1941, Међај бр. 50, Ужице 2001, 143 – 162.
10. Коло јахача „Кнез Михаило“ за округ ужички – Ужице,1895–1941, Пожешки годишњак бр. 2, Пожега 2002, 209–221.
11. Петроније Џелебџић Џеле, Ариље између два светска рата (1930–1941; приредио Миле Чарапић, Историјска баштина број 11/12, Ужице 2002/2003, 101–109;
12. Памтивек, Историјска баштина број 11/12, Ужице 2002/2003, 141–154;
13. Казивање Вукосава Драшковића о Косјерићу између два рата (1930–1940), Историјска баштина број 14, Ужице 2005, 125–134;
14. Сећање Драгана Николића на Браварско-плужарску радњу његовог оца Михаила Николића у Ужицу 1906–1958, Историјска баштина број 14, Ужице 2005, 135–156;
15. Соколство у ужичком крају и рашкој области 1911–1941, Ужички зборник број 29, Ужице 2005, 7–40;
16. Ужички трговци Петар Пржуљевић и Влајко Чарапић, (коауторски) Историјска баштина број 15, Ужице 2006, 165–176;
17. Ужички биоскопи и њихов филмски репертоар 1907 – 1941, Историјска баштина број 16, Ужице 2007, 43-82.
18. Соколско друштво у Ариљу 1932-1941, Ужички зборник број 31-1, Ужице 2007, 113-129.
19. Сећања на Пожегу 1919-1941, Пожешки годишњак број 7, Пожега 2007, 29-47.
20. Ферман за обнову манастира Бање код Прибоја 1899. године, едиција Testudo, Прибој 2007

Даница ШОСТАР Наставник енглеског језика – виши архивски помоћник I врсте Рођена је 1960. године у Ужицу, где је завршила основну школу и гимназију. Наставнички факултет, група за енглески језик, завршила је у Никшићу. Запослена у Архиву од 1989. године у Служби обрада и сређивање. Поред тога води Збирке фотографија и географских карата. Звање вишег архивског помоћника I врсте стекла је 1999. године. Пре запослења у Архиву, радила је у основним школама „Нада Матић“ и „Слободан Секулић“ у Ужицу. Своје стручне радове објављивала је у Историјској баштини, Пожешком годишњаку, Ужичком зборнику и листу Вести. Библиографија: Чланци и прилози у стручним часописима и зборницима:

Број телефона: Email: Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

1.Ужичка женска подружина – Ужице (1878 – 1941), приказ фонда, Историјска баштина 8–9, Ужице 1994/1995, 97 – 100;
2. Памтивек, Историјска баштина бр. 8 – 9, Ужице 1994/95, 117 – 127;
3. Збирка географских карата ИАУ, приказ збирке и аналитички инвентар, Историјска баштина 10, Ужице 2000, 54 – 66;
4. Једна наредба општине ужичке из 1883. године, Историјска баштина 10, Ужице 2000, 73 – 75;
5. Памтивек, Историјска баштина 10, Ужице 2000, 76 – 90;
6. Општина висибабска – Висибаба (1839 – 1918), Пожешки годишњак бр. 2, Пожега 2002, 324 – 332.
7. Општина ужичка – Ужице (1839–1918), сумарни инвентар, Историјска баштина број 11/12, Ужице 2002/2003, 35–42;
8. Општина здравчићка – Здравчићи (1839–1918), Пожешки годишњак број 4, Пожега 2004, 263–282;
9. Школовање Анке Росић – Мићић, прве управнице Женске раденичке школе у Ужицу (1867–1927). Историјска баштина број 14, Ужице 2005, 157–162;
10. Пожега и околина у Збирци фотографија ИАУ, Пожешки годишњак број 5, Пожега 2005, 249–272;
11. Ристо Тешић, сајџија из Ужица (1845–1904) – прилог биографији, Историјска баштина број 15, Ужице 2006, 61–70.
12. Избор општинских часника у Општини ужичкој 1883. године, Историјска баштина број 16, Ужице 2007, 141-150.
13. Тестамент проте Гаврила Поповића, Ужички зборник број 31, Ужице 2007, 77-100.

Сарадник у Биографском лексикону Златиборског округа, Београд 2006.

Изложбе:
1. Картографска збирка Историјског архива Ужице и каталог, Ужице 2002.
2. Сарадник на изложби 60 година од победе над фашизмом, мај 2005.

1. Пожешка пољопривредна подружина, Пожешки годишњак бр. 2, Пожега 2002, 195 – 208.
2. Долазак краљева Милана и Александра Обреновића у ужички округ 1882, 1899. и 1901. године, Историјска баштина број 11/12, Ужице 2002/2003, 111–118;
3. Истраживања у другим архивима о Ужичкој грађанској штедионици (1884-1948), (коаутор Миодраг Д. Глушчевић), Историјска баштина број 16, Ужице 2007, 221-238.
4. Архивска грађа ужичких новчаних завода у фонду Дринске бановине, (коаутор Миодраг Д. Глушчевић), Историјска баштина број 17, Ужице 2008, 155-172.
5. Пожешки годишњак, Прилози за политичку, војну, економску и културну историју Пожеге и околине, бр. 1–4, 2001–2004. године, Историјска баштина број 14, Ужице 2005, 191–196;

Изложбе:
Учитељска школа у Ужицу, трагом архивских докумената 1925–1972, Ужице 2005. (коаутор Милева Милошевић).

Чланци и прилози у стручним часописима и зборницима:

1. Спира Остојић (1888-1957) свештеник и намесник пожешко-ариљски, Гласник СПЦ, бр. 7, јул 2000, 154-160; Гласник СПЦ, бр. 3, август 2000, 172-177;
2. Градња нове цркве у Пожеги, Ужички зборник, бр. 27, Ужице 2001, 255-266;
3. Стара црква у Пожеги, Гласник СПЦ бр. 3, март 2001, 56-62;
4. Градња цркве у Јелен-Долу , Пожешки годишњак бр. 1, 201-222, Пожега 2001;
5. Збирка плаката Историјског архива до 1941, Историјска баштина број 10, Ужице 2000, 29-48 (коауторски);
6. Одломци из летописа цркве у Јелен- Долу, Изворник, бр. 16-17, МИАЧ, Чачак 2001, 43-47.
7. Свештенство цркве пожешке од половине XIX до друге половине XX века, Пожешки годишњак 2, Пожега 2002, 223-249.
8. Соколско друштво Пожега 1922-1941, Ужички зборник бр. 28, Ужице 2002, 363-379.
9. Милош Н. Милић, Прибелешке у борбама од 27. Септембра 1916, Историјска баштина 11/12, Ужице 2003, 73 – 100;
10. Организација соколства у пожешком крају, Пожешки годишњак бр. 3, Пожега 2003, 77 – 101;
11. Библиографија радника Историјског архива Ужице, Историјска баштина 11/12, Ужице 2003, 123 – 140;
12. Избори за сенатора 1901. године у Пожеги, Пожешки годишњак број 4, Пожега 2004, 149-167 (коауторски);
13. Црква у Засељу, Пожешки годишњак број 4, Пожега 2004, 221-237;
14. Сећање на Благоја Живковића, Пожешки годишњак број 4, Пожега 2004, 255-256.
15. Избори за сенатора у Ужицу 1901. године, Историјска баштина број 14, Ужице 2005, 29-54;  
16.“Српске новине” о посети краља Петра I Карађорђевића Ужицу и ужичком крају 1901, Историјска баштина број 14, Ужице 2005, 55-67;
17. Сећања Стевана Арсића, резервног капетана II класе, 1914-1917, Историјска баштина број 14, Ужице 2005, 83-124;
18. Драгица Матић – добитник “Златне архиве” за 2003. годину, Историјска баштина број 14, Ужице 2005, 219-220;
19. Краљ Петар I Карађорђевић у Чачку 1905. године, Изворник број 20, Чачак 2004, 59-66;
20. Прилози са суђења др Драгослава Страњаковића, Ужички зборник број 29, Ужице 2005, 287-316;
21. Црква у Расној, храм св. Вазнесења Господњег, Пожешки годишњак број 5, Пожега 2005, 177-190;
22. Витомир Видаковић (1879-1953), прота, народни посланик, Пожешки годишњак број 5, Пожега 2005, 205-207;
23. Витомир М. Видаковић, Мој посланички рад, Пожешки годишњак број 5, Пожега 2005, 208-246 (приређивач);
24. “О српској девојци”, Н. Јовановић, Ужице 2005, Женски центар Ужице (приређивач другог издања);
25. Ужички радикали на страницама “Тимочанина”, Историјска баштина број 15, Ужице 2006, 71-78 (коауторски);
26. Писмо Алексе Поповића – Стојану Протићу, Историјска баштина број 15, Ужице 2006, 93-98 (коауторски);
27. “Политика”, “Народно јединство” и “Ужички глас” о посети краљице Марије Ужицу и источном делу Дринске бановине 6. августа 1936. године, Историјска баштина број 15, Ужице 2006, 149-156;
28. “Градина” – повремени политички лист, Историјска баштина број 15, Ужице 2006, 240-242;
29. Избори за сенатора 1901. године у Чачку, Изворник бр 21, Чачак 2005, 47-63(коауторски);
30. Погинули, умрли и нестали Чачани од 1912-1920, према листу „Ратник“ 1921-1926, Изворник број 23, Чачак 2007, 83-99;
31. Избор Видоја Л. Невесињца за народног посланика за ванредну Народну скупштину 1889. године, Историјска баштина број 16, Ужице 2007, 151-172 (коауторски)
32. Погинули, умрли и нестали Ужичани од 1912-1920, према листу „Ратник 1921-1926, Историјска баштина број 17, Ужице 2008, 117-154;  
33. Сарадник у Лексикону Златиборског округа, Ужице 2006.
34. Сарадник у Српском биографском лексикону, књига 3, Матица српска, Нови Сад 2007, 144.
35. Каталог Издања Историјског архива Ужице, 2006.
36. Каталог Плакат као извор за историју Пожеге и околине, Историјски архив Ужице, Ужице, јануар 2002 (коаутор);
37. Каталог Плакат као извор за историју Ариља и околине, Историјски архив Ужице, Ужице мај 2002, (коаутор);

Изложбе:
1. „Плакат као извор за историју Пожеге и околине“ и каталог, Пожега 2002; (коаутор Милева Милошевић);
2. „Плакат као извор за историју Ариља и околине“ и каталог Ужице 2002; (коаутор Милева Милошевић);
3. Коаутор изложбе "60 година од победе над фашизмом“, мај 2005.

Благоје Живковић (1903  – 1983)

Рођен је у Гроцкој 1903. године. Основну школу учио је у Ратарима, код Смедеревске Паланке, гимназију у Београду, Учитељску школу у Великом Бечкереку (Зрењанину), Вршцу и Јагодини, а Филозофски факултет завршио је у Београду. Службовао је као учитељ и професор у Македонији, Босни и Србији.
У Ужицу је радио као професор књижевности у Учитељској школи и Гимназији. Према сећању старих Ужичана, његових ученика и колега, био је изванредан предавач. Поред педагошког бавио се и литерарним и истраживачким радом.
Приредио је за штампу "Ђердане" Доброслава Ружића (1965), написао студију "Књижевни прилози у Годовичком зборнику" ("Зборник за историју књижевности САНУ", 1962), "Старо Ужице према необјављеној мемоарској грађи" (1952), "Ослобођење Ужица 1805" (1954) и "Предаја градова 1867. године у очима савременика" (1967). У рукопису су му остала два необјављена дела, биографија Илије Гарашанина и Знамените Српкиње.
Објавио је три збирке песама: "Размрскани дани" (1923), "Трагови" (1930) и "Песме" (1969). Заступљен је у "Антологији најновије лирике" Симе Пандуровића.
Објављивао је своје прилоге у преко двадесет листова и часописа: "Мисао", "Недеља", "Преглед", "Књижевност", "Просветни преглед", "Архивист", "Архивски преглед", "Ужички зборник", "Ужички одјек", "Победа", "Вести" и др.
Посебно се истакао око организације тек формираног Архивског средишта у Титовом Ужицу 1948. године.  Професор Благоје Живковић почео је тај рад са једним столом и једном свеском  – деловодник с тридесет и једним заведеним актом. Од тада, проводио је сваки слободан сат на терену обилазећи беспућа ужичког округа да би сакупио оно што је остало од развлачене и немилице уништаване архивске грађе, добијао на поклон или откупљивао старе и ретке књиге и архивску грађу и борио се за простор на ком ће сместити ово културно благо.
Желећи да се што боље оспособи за овај посао 1952. године уписао се као полазник течаја за архивисте, првог који је Државна архива у Београду организовала, а потом шаље и млађе настојећи да Историјском архиву обезбеди стручни кадар.
Пуних десет година Живковић је стрпљиво, зналачки трагао, сакупљао прве документе, записивао, регистровао и објављивао драгоцене трагове прошлости. Први фондови и прве збирке у ужичком архиву и први стручни кораци на обради тих фондова непосредно су дело Благоја Живковића.
Иако није био Ужичанин по пореклу, трудио се да што боље упозна прошлост и знамените људе овога краја. Његовом заслугом на једном од најлепших шеталишта Ужичана постављена је спомен  – биста Милутина Ускоковића.
Професионалну службу завршио је у Београду као професор Хемијско  – технолошке школе, где је 1961. године пензионисан.
Умро је у Београду 27. августа 1983. године где је и сахрањен.
У знак сећања на овог знаменитог архивског радника и бриљатног интелектуалца, у холу Архива, постављена је његова биста, рад академског вајара Ужичанина, Милaна Верговића. Бисту су  поклониле кћерке Благоја Живковића Живке Мелентијевић и Оливере Суботић.

Радослав В. Познановић

Рођен је у Гостиници (Ужице), 1924. Основну школу учио је у Рибашевини,  нижу гимназију и учитељску школу у Ужицу. Дипломирао је на Филозофском  факултету  у Београду, где је  и одбранио докторску дисертацију из области етнологије.

Радио је као учитељ, наставник и професор у основним школама у Рачи, Високој, Миросаљцима, Ариљу и Ужицу, у Средњој техничкој школи, Учитељској школи и на Педагошкој академији у Ужицу. Био је просветни референт, срески школски инструктор, шеф одсека за просвету среза. Од 1953. до 1957. бавио се новинарством (Вести). Био је директор Историјског архива од 1962. до 1975, а потом саветник у Педагошком заводу у Ужицу.

Осим послова руковођења, као директор Архива учинио је много на преузимању архивске грађе са терена, њеном сређивању, обиласку регистратура на терену и изради малих картотека у Архиву и био један од покретача Ужичког зборника. Радио је на организовању и непосредно помагао аматеризам у Ариљу, Ужицу, Равнима, Кремнима, Гостиници, Рибашевини, Буару, Сирогојну и др.
Објављивао је прилоге у листовима Политика, Вести, Задруга, Просветни преглед и др. и објавио  58 стручних и научних радова у зборницима и часописима и око 120 рецензија и предговора за различите књиге.
Библ., књиге:  Традиционално усмено стваралаштво ужичког краја, Београд 1988; Гостиница, прошлост и становништво, Ужице 1991; Педесет година аматеризма у култури Ужица и околине, Ужице 1995; Бела црква у Карану, Ужице 1996, два издања; Презимена ужичког краја, Ужице 1996; Изгинули у ратовима 1912-1918 из Ужичког округа, Ужице 1998; Рожанство, запис за наслеђе, Ужице 2000; Век школе у Равнима, Ужице 1999; коаутор:  Педесет година ужичке Учитељске школе, Ужице 1970; Осма међународна смотра фолклора, Загреб 1973; Тито – градови, Београд 1977; Титово Ужице – период Ужичке републике, Београд 1981, (4 издања); Трагом издаје, Ваљево 1987; Штампарство у ужичком крају 1537-1987, Ужице 1987; Сто година Основне школе „Бранко Радичевић" у Прибоју, Прибој 1988; Историја Ужица I , Ужице 1989; Историја Ужица II, Ужице 1992; Водич кроз културу Златиборског округа, Ужице 1994; Кроз Србију и Црну Гору, Београд 1995; Осамдесет година образовања учитеља у Ужицу, Ужице 2000; Живот и дело Тадије Костића, Г. Милановац 2003; Основна школа у Рогачици, Ужице 2004.

Миодраг Д.Глушчевић

Рођен је у Пожеги 1930. Гимназију је завршио у Ужицу. На Вишој педагошкој школи у Београду студирао је историју и географију.  Ддипломирао је на групи за историју на Филозофском факултету у Новом Саду.
Највећи део радног  века провео је у Ужицу као наставник у основним школама и  професор историје.  Био је у једном мандату директор Историјског архива у Ужицу, а потом професор историје у Гимназији и предавач  у Педагошкој академији. Као директора Архива учинио је много на модернизацији архивске службе и у погледу организације службе у Архиву и у раду са архивском грађом.. Повећао је број високообразованог кадра у Архиву, обезбедио њихову обуку у републичком Архиву. У време његовог мандата у Архиву је започето сређивање архивских фондова по јединственим методама по којим се тај посао обављао у свим Архивима у бившој  СФР Југославији. По престанку мандата, био је главни и одговорни уредник Ужичког зборника.
Бави се привредном историјом ужичког краја. У стручним публикацијама и зборницима  радова објавио је преко 20 прилога из ове области и дао значајан допринос изучавању привредне историје Ужица.  Главни је уредник Пожешког годишњака. У  СИЗ-у културе у општини Ужице био је члан Комисије   за заштиту споменика културе.

Библографија: Привреда Ужица у периоду шестојануарског режима у: Историја Ужица (1918–1975), књ. 2. (Ужице 1992); са А. Спасојевићем и Ђ. Пилчевићем, Осамдесет и пет година РО ТК „Цвета Дабић“ (Т. Ужице, 1985); Тридесет година Историјског архива у Титовом  Ужицу (Т. Ужице1979); Седамдесет и пет година Гимназије у Пожеги (Пожега 1996); Сто година електрификације Ужица 1900-2000 (са А. Спасојевићем) и Педест и пет година Историјског архива у Ужицу (Ужице 2003).

Драгица Матић

Рођена је 1944. године у Костојевићима, општина Бајина Башта. Основну и учитељску школу  завршила је у Ужицу, а Филолошки факултет у Београду. Радила је као учитељица у Јасиковицама на Тари, као професор српскохрватског језика у Чајничу и Стапарима, код Ужица,  као библиотекар у Педагошкој академији у Ужицу. У Историјски архив дошла је 1978. године, завршила течај за архивисте у Архиву Србије. Звање вишег архивисте стекла је 1989, а архивског саветника 1999. године. Од 2001. године је у пензији.
У Архиву је радила  на сређивању и обради архивских фондова, на изради Водича кроз архивске фондове, уређивала и лекторисала  Ужички зборник (од бр. 25 до бр. 28) оријску баштину и све публикације које је Архив издао од 1978. Поред архивистичких,  обављала је и послове библиотекара Архива. У периоду од 1991–1994. била је заменик директора.
Своје стручне радове објављивала је у Архивском прегледу, Ужичком зборнику, Историјској баштини, Пожешком годишњаку и Међају. Учествовала је у раду стручних архивских скупова и научних скупова у организацији Заједнице архива Србије, Архива Србије, Народног музеја у Ужицу. Била је члан Издавачког савета часописа Архивист,  делегат у издавачкој Конферецији ДАРС-а, члан Управног одбора Архива, члан Издавачког савета Културно-просветне заједнице и Народне библиотеке у Ужицу. Од 2002. године је члан Редакције Лексикона Ужичана.

Аутор је монографија Економске школе у Ужицу и Основне школе у Љубањама и бројних чланака и прилога у стручним часописима и зборницима.
За целокупни рад у архивистици награђена је "Златном архивом" за 2003.

Милорад С. Искрин

Рођен је у Ужицу 23.јануара 1937. године. Припада првој поратној генерацији основаца која се 1944/45. уписала у Прву основну школу у Ужицу. После завршетка Гимназије у Ужицу 1955/56. године, завршио ВПШ – Група историја и географија, у Крагујевцу. Ванредно је студирао и дипломирао историју на Фолозофском факултету у Новом Саду 1977.године. Као наставник радио у основној школи у Карану и у школи ''Душан Јерковић'' у Ужицу. Као професор био хонорарни наставник на Педагошкој академији у Ужицу. Од 1989. до 1992. био председник Извршног савета СО-е Т. Ужице. Затим од 1992. до 2002. био директор Историјског архива у Ужицу.
Бавио се историјском публицистиком. Написао је неколико књига из ужичке прошлости. Наслови: ''Ужице кога више нема'' (1993 и 2001. друго издање), Монографија Основна школа у Севојну (1889-1989.) - (коаутор са др Стеваном Игњићем); књига ''Чесме ужичке“ (1995. и 2004. друго издање). Затим: ''Кафане и пекаре Ужица'' (2002.), ''Школа на Доњој чаршији''- (Монографија осн. Школе ''Андрија Ђуровић'' 2006.); Монографија генерације ужичких матураната 1956-2006. - ''Ми из 56.'' . Монографија Трг. Предузећа ''Градина'' (1996.). Написао Приручник из историје за основне школе (1988.) - (коаутор са Радованом Зарићем). Аутор је текстова објављиваних у часописима: ''Ужички зборник'' , „Историјска баштина“ и југословенском часопису ''Настава историје''.
Рецензент књига:
Санитет у ужичком крају (1901-1914.), Новака Живковића,
Историја Ужица, Мр Јелене Ковачевић,
Свети Ахилије у Ариљу, Тамаре Огњевић.

Архивска саветовања су један од честих видова упознавања, размене искустава и знања. Организују се тематски. Саопштени реферати и дискусије  публикују се у часопису Архивски преглед ...            
У циљу унапређења сарадње Архив је посетио архиве у Зрењанину, Пожаревцу, Ваљеву, Новом Саду, Панчеву итд.
Јуна месеца 2005. године, представници Историјског архива Ужице, посетили су Архив Босне и Херцеговине и Архив кантона Сарајево.
Значај посете је велики, јер је обновљена сарадња. За истраживаче из ужичког краја посебно је значајан фонд Дринске бановине, смештен у Архиву БиХ.
Приликом посете Историјском архиву у Ужицу, 6. октобра 2005, потписан је протокол о сарадњи са  претставницима  Архива, Босне и Херцеговине, Историјског архива Сарајево и Архива Републике Српске.  У име архива протокол су потписали директори: Шабан Захировић, Севдалија Гушић, Љиљана Радошевић и Мирослав Дучић.
У огранизацији Историјског архива Тузла (29. септембра 2005), одржано је међународно саветовање са темом Архивска пракса, коме су присутвовали представници Архива из Ужица.
Историјски архив у Ужицу присустовао (15-16. децембар 2005.)  је саветовању о раду спољне службе у организацији Архивистичког удружење Босне и Херцеговине и Архив Републике Српске.

2006. година
У оквиру међународне сарадње са архивима у Босни и Херцеговини, представници Архива су присуствовали саветовању у Тузли. Тема саветовања била је преузимање и заштита архивске грађе.
Представници Архива у Ужицу присуствовали су I конгресу архивиста Босне и Херцеговине, одржаном у Сарајеву. Теме су се односиле на рад Спољне службе и Службе обрада и сређивање. 
У циљу истраживања Фонда Дринске бановине, организован је  боравак и рад архивиста у Сарајеву. Том приликом у Архиву БиХ је снимљено 1000 снимака материјала.  Истраживање су обавили Мирослав Дучић и Александар Савић.

2007. година
Настављајући међуархивску сарадњу представници Архива присуствовали су обележавању Дана Архива Србије, Архива БиХ и Јагодине, као и састанцима Скупштине Друштва архивиста, Извршног одбора Друштва и Подружнице.

2008. година

То­ком ове го­ди­не Исто­риј­ски ар­хив на­ста­вио је са­рад­њу са Ар­хи­ви­ма у Ср­би­ји и у окру­же­њу.

– По­во­дом обе­ле­жа­ва­ња 60 го­ди­на осни­ва­ња Ар­хи­ва гра­да Сарајева, одр­жа­на је све­ча­на ака­де­ми­ја, ко­јој је у име Исто­риј­ског ар­хи­ва Ужи­це при­су­ство­вао Жељ­ко Мар­ко­вић.

– Ар­хив Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и гра­да Сарајева, у окви­ру про­сла­ве Да­на ар­хи­ва пред­ста­ви­ли су пу­бли­ка­ци­ју „Ин­вен­та­ри и гра­ђа На­род­ног ви­је­ћа СХС за БиХ“ као и из­ло­жбу Бо­сна и Хер­це­го­ви­на 1918. Про­сла­ви су при­су­ство­вали Жељ­ко Мар­ко­вић и Мирослав Дучић.

– У Ар­хи­ву По­жа­рев­ца прослављен је Дан Ар­хи­ва све­ча­ном ака­де­ми­јом и про­мо­ци­јом Мо­но­гра­фи­је 60 го­ди­на од осни­ва­ња Ар­хи­ва у По­жа­рев­цу, ко­јој су при­су­ство­ва­ли Ми­ро­слав Ду­чић и Дра­ган Кне­же­вић.

– У Ар­хи­ву Ја­го­ди­не у окви­ру про­сла­ве Да­на ар­хи­ва одр­жан је са­ста­нак по­дру­жни­ца са те­мом: „Из­лу­чи­ва­ње без­вред­ног ре­ги­стра­тур­ског ма­те­ри­ја­ла код ства­ра­лац и има­ла­ца ар­хив­ске гра­ђе у слу­ча­је­ви­ма не­по­сто­ја­ња ар­хив­ске књи­ге као основ­не еви­ден­ци­је“. Са­стан­ку су при­су­ство­ва­ли Ми­ро­слав Ду­чић, Дра­ган Кне­же­вић и Зо­ри­ца Ар­на­у­то­вић.

– Ар­хив Ср­би­је је Дан ар­хи­ва про­сла­вио из­ло­жбом „Де­по Ар­хи­ва Ср­би­је − но­ва са­зна­ња“. Про­сла­ви су при­су­ство­ва­ли Ми­ро­слав Ду­чић и Дра­ган Кне­же­вић.

КУЛТУРНО-ПРОПАГАНДНА И ОБРАЗОВНА ДЕЛАТНОСТ

11. април 2009. У сарадњи са Регионалним центром за професионални развој запослених у образовању Ужице одржан је семинар Историјски извори у настави историје. Циљна група семинара су професори историје запослени у основним и средњим школама ужичог региона.
На семинару су из ИАУ учествовали Мирослав. Дучић. Весна. Прљевић. Милева. Милошевић и мр Александар. Савић.